PRIKAZ KNJIGE "KULTURNA INTELIGENCIJA", IRENA RISTIĆ

24.04.2023. | #Kulturna inteligencija #Dejvid S. Tomas #Ker Inkson #Irena Ristić #Institut društvenih nauka #prikaz

Kulturna inteligencija 

Kao izdavačka kuća koja je svojim publikacijama već mnogo puta pokazala da ume uspešno da prepozna nove naučne tendencije, beogradski Clio je objavio knjigu „Kulturna inteligencija“ Dejvida Tomasa i Kera Inksona. Ovom knjigom se razumljivim jezikom širokoj publici ne samo približava teorijski pojam kulturne inteligencije, već se uz pomoć mnogobrojinih primera iz svakodnevnog života pokazuju kako se ona može steći.

Koncept inteligencije, kako je proceniti i meriti, već decenijama unazad predstavlja izazov za psihologiju. Prvi rezultat na tom polju ostvaren je definisanjem koeficijenta inteligencije (IQ). Ubrzo se, međutim, uvidelo da testovi kojima se meri IQ iskazuju samo onu dimenziju ljudske inteligencije, koja se odnosi na verbalne i prostorne veštine, kojima se objašnjava i predviđa svega 10-20 odsto životnog uspeha. Kako bi se, makar i samo delimično, objasnilo na čemu se, pored te kongitivne veštine, zasniva ostalih 80 odsto uspeha čoveka, naučnici su razvili i koncept emocionalne inteligencije (EQ). Ona meri do kojeg stepena posedujemo veštinu da upravljamo svojim emocijama, da praktikujemo samokontrolu i samouverenost, ali i kolika nam je sposobnost da dopremo do drugih ljudi. Konačno, poslednje dve decenije se kao još jedna dimenzija ljudske inteligencije sve češće pominje i kulturna inteligencija (CQ), koja se odnosi na sposobnost uspešne interkacije u različitim kulturama. Ova dimenzija inteligencije se nadovezuje na prve dve i podrazumeva znanje o soptvenoj i tuđoj kulturi, svest da se uoče razlike, kao i veštinu da se u datoj situaciji reaguje na odgovarajući način.

Veoma dugo se kulturna intelgencija očekivala pre svega od diplomata. Na njima je bilo da razumeju i prevode u svoju kulturnu matricu sve ono što pripadnici drugih kultura verbalno ili neverbalno iskazuju. Ta veština čitanja između redova se smatrala esnafskim umećem, koje je služilo samo ograničenom krugu ljudi. Međutim, promene poslednjih nekoliko decenija u svetu su kulturnu inteligenciju nametnule kao veštinu koja je potrebna sve većem broju ljudi svih profila. Na to su uticale ne samo globalizacija, povećanje međunarodne trgovinske povezanosti i broja multinacionalnih kompanija, već i napredak informacione i komunikacione tehnologije koji je doveo do zbližavanja sveta i sve učestalije interakcije ljudi iz različitih kultura. Migracije obrazovnih ljudi su postale uobičajena pojava i verovatnoća da će pojedinac, socijalizovan u jednoj, raditi u drugoj kulturi, je u današnje vreme daleko veća nego pre samo 30 godina, a među visoko obrazovanim čak postaje i pravilo. Umreženost sveta postaje sve veća, a samim tim dolazi i do sve češćih interakcija ljudi iz različitih kultura i sa različitim matricama ponašanja. I dok je svaka od tih matrica jedinstvena, legitimna i ispravna, kulturna inteligencija nam omogućuje da uprkos drugačijim shvatanjima, sa ljudima iz drugih kultura dobro i efikasno sarađujemo.

U kojim situacijama je nama zapravo kulturna inteligencija neophodna? Primera radi postoje kulture u kojima je individualnost izražena i hijerarhije manje bitne, nasuprot onima u kojima je kolektivitet u prvom planu, sa jako izraženim hijerarhijama. U zavisnosti od toga iz kakve kulture potiče i čiju je matricu ponašanja nesvesno usvojio, pojedinac će se u poslovnom okruženju drugačije ponašati i imati drugačija očekivanja od svog nadređenog. Jedan Nemac, koji potiče iz individualističke kulture će stalna zapitkivanja i nadgledanje od strane nadređenog smatrati nekulturnim i tumačiti ih kao znak nepoverenja, što će najverovatnije uticati i na njegov učinak u radu. Nasuprot tome će jedan Japanac, koji potiče iz kolektivističke kulture, isto takvo stalno nadgledanje od strane svog nadređenog smatrati ne samo pospešujuće, već i kao znak poverenja i brige. Samim tim će zadvoljnije obavljati svoj posao.  

I van poslovnog okruženja postoje mnogobrojni primeri nesporazuma. U slovenskim kulturama se smatra nepristojnim odmah prihvatiti ponuđenu večeru. Čak i ako onaj ko je ponuđen nije jeo čitav dan, njegova kulturna matrica mu nalaže da po nekoliko puta odbija ponudu domaćina, dok domaćin zna da treba da nastavlja da nudi, da bi posle trećeg ili četvrtog kruga gost na radost domaćina pristao da prihvati večeru. U Americi se nasuprot tome smatra nepristojnim nešto ponuditi više nego jedanput, jer se smatra da pojedinac uvek zna šta želi i da on to direktno i bez okolišanja saopštava. Ukoliko Amerikanac jednom kaže da ne želi da večera, onda je to znak da nije gladan i da nema svrhe, da je čak donekle nepristojno nuditi ga dalje. Ako se, dakle, Amerikanac nađe u Češkoj, on će uporno insistiranje domaćina smatrati nepristojnim i do kraja će da odbija da jede, jer nije gladan. Čeh nasuprot tome, bi u Americi ostao gladan, jer bi uvek odbio prvu ponudu, dok druge ne bi ni bilo. U oba slučaja bi to dovodilo do izvesnih nesuglasica, jer bi se svako, usled nedostatka kulturne intelgencije, osećao neshvaćenim.

Kulturna inteligencija ne podrazumeva da se različite kulturne matrice vrednuju, jer sva ponašanja uslovljena kulturom su ispravna i sva imaju svoje racionalno utemeljenje. Kulturna inteligencija je samo ta koja nam omogućuje da – iako smo socijalizovani u jednoj kulturi – uvidimo i razvijemo svest da postoje i druga pravila ponašanja, koja za sobom povlače i druga očekivanja u međuljudskim odnosima, bilo privatnim bilo poslovnim. Ta svest će nas u drugom koraku motivisati i da saznamo više o drugoj kulturi i da u cilju bolje saradnje i poslovnog rukovođenja, drugoga i njegovo ponašanje bolje razumemo.

Konačno, ostaje pitanje kako steći kulturnu inteligenciju. To je svakako proces koji dugo traje i svaki put kada se nađemo u interakciji s drugom kulturom dobijamo novu mogućnost da povećamo našu kulturnu inteligenciju. To je jedan iskustveni proces u kojem bi trebalo da uvek imamo na umu da naše ponašanje i govor, koje počiva na kulturnoj matrici sredine u kojoj smo socijalizovani, ne mora da simbolizuje isto za nekoga ko potiče iz druge kulture. Naprotiv, često znači nešto drugo. Održavajući i posepšujući tu svest o nama i o drugima mi radimo na razvoju naše kulturne inteligencije.

dr Irena Ristić
Institut društvenih nauka

Like&Share